Mileva Marić-Ajnštajn je bila srpska matematičarka, prva žena Alberta Ajnštajna, jednog od najgenijalnijih ljudi 20. veka.
Mileva Marić je rođena u bogatoj porodici u Titelu u Vojvodini (tada deo Austrougarske) kao najstarija od troje dece u porodici oficira austrougarske vojske. Prilikom rođenja Milevi je iščašen kuk, tako da joj je leva noga bila kraća. Ubrzo nakon njenog rođenja, njen otac je završio vojnu karijeru i dobio je posao u sudu u Rumi.
Krajem 1877. godine, porodica Mileve Marić se preselila u Rumu gde je stanovala punih četrnaest godina . Mala Milica, kako su iz milošte zvali Milevu, je školske 1881/1882.upisana u prvi ženski razred Opšte pučke škole sa još 42 devojčice,kod učiteljice Jelene Stanojević. Razred je završila sa najboljim ocenama iz svih predmeta. U ispitnom izveštaju stoji,da su samo njih šest zaslužile izuzetnu pohvalu. Drugi razred je nastavila u mešovitom razredu sa više od 70 devojčica i dečaka . Umesto učiteljice Jelene koja je nastavila da predaje samo “ručni rad “, došao je tadašnji “ ravnajući upravitelj” učitelj Gavra Putnik. Mileva je četvrti razred završila školske 1884/1885.godine. U školskim knjigama toga vremena stoje veoma pohvalne ocene za marljiv rad , sa malim brojem izostanaka Mileve Marić. Učitelj Gavra Putnik je zapisao da je kod Mileve prepoznao:” redak fenomen za učenje”.
Prilično je dobro govorila nemački jezik i solidno svirala klavir. Njeno predznanje, urođena ozbiljnost i mirnoća, već tada su je primetno izdvajali od druge dece njenog uzrasta.
Mileva je 1886. godine krenula u žensku gimnaziju u Novom Sadu, a 1888. je prešla u gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, gde je maturirala 1890. kao najbolja u razredu iz matematike i fizike. Od 1890. je pohađala Kraljevsku srpsku školu u Šapcu. Kada se preselila u Zagreb, dobila je specijalnu dozvolu da bi išla u školu u koju su išli samo dečaci.
U leto 1896. upisala je studije medicine na Univerzitetu u Cirihu. U oktobru se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike. Ona je bila tek peta žena koja je bila primljena u ovu školu. Jedan on njenih kolega na predavanjima iz fizike je bio Albert Ajnštajn, koji je tada imao 17 godina. Prve dve godine studiranja su bile vrlo uspešne za Milevu. Jedan semestar je provela u Hajdelbergu. Dok je bila odsutna dopisivala se sa Albertom, koji joj je napisao da mu nedostaje. U Cirih se vratila 1899. i njihova veza je planula. Milevini roditelji se nisu protivili toj vezi, pošto su znali da su njene šanse za brak bile male zbog njene bolesti. Međutim, Ajnštajnovi roditelji su se protivili jer je bila starija od njega 3 i po godine i nije bila Jevrejka. I pored velikih problema, Albert i Mileva su se venčali u Bernu 6. januara 1903.godine. Brak između Mileve Marić i Alberta Ajnštajna je u početku bio veoma skladan, dobili su dva sina Hajnca Alberta i Edvarda i zajedno radili na raznim projektima koji su kasnije proslavili ime Alberta Ajnštajna. Mileva je bila vrstan matematičar i fizičar te je neumorno radila pomažući svom suprugu.Skromna i tiha supruga iz senke velikog fizičara nikada nije želela da se ističe. Hroničari toga vremena smatraju da je naučni doprinos Mileve Marić u radovima njenog muža itekako velik, obzirom da je bila matematičar svetske klase čije je znanje Albert obilato koristio. Iz veoma sebičnih razloga kao i razvoda braka o Milevinom radu se malo zna. Njena rečenica, da život od nekoga stvori biser, a od nekoga ljušturu, koju odbacuje kada biser sazre, opisuje tragiku teškog života ove velike žene i naučnice. Svesna koliko je mogla, a šta je doživela, pomirila se sa činjenicom i umrla 4.avgusta 1948.godine u Cirihu u Švajcarskoj gde je i sahranjena.
Škola je, u znak sećanja na Milevu Marić, kao svog najpoznatijeg učenika, osnovala u decembru 2010.godine Spomen sobu koja nosi ime Mileve Marić.
